Kako je FaMEDIA 2026 redefinisala budućnost digitalnih komunikacija

U prepunim prostorijama Fakulteta za menadžment, uspešno je održana naučno-stručna konferencija „FaMedia 2026“.

Program konferencije, podeljen u dva komplementarna segmenta, doneo je balans nauke i kreativne industrije, uspešno kreirajući platformu za dijalog o budućnosti komunikacija i digitalnih trendova. 

Prvi deo konferencije

Već na samom početku bilo je jasno da je tema izuzetno aktuelna, posebno u kontekstu ubrzane digitalizacije, razvoja društvenih mreža i sve prisutnije veštačke inteligencije u medijskoj produkciji.

Prvi deo konferencije bio je posvećen naučnio – stručnim razmatranjima, tokom kojeg su prisutni govornici, kroz seriju inspirativnih prezentacija i predavanja, analizirali neke od ključnih izazove kojima su savremeni mediji izloženi, kao što je pitanje uloge veštačke inteligencije u kreiranju teksta i kontektsa, odlika komunikacije u (novom) digitalnom ekosistemu, mesto i uloga čoveka (naspram ili pored „mašine“) u kreiranju medijskog i pitanja vezanih za inovativne strategije integracije društvenih mreža.

Drugi segment konferencije

Drugi segment konferencije, pod nazivom „New Media Code“, bio je rezervisan za interaktivnu diskusiju sa istaknutim praktičarima i kreativcima digitalne scene –  među gostima se našao poznati režiser i producent Boris Malagurski, a u dinamičnoj kreativnoj razmeni mišljenja učestvovali su i Milan Inić, Dušan Srbljak, Dragan Krstić i Petar Vučković.

Panelisti su sa prisutnim studentima i kolegama „podelili kodove“ uspeha u novoj medijskoj eri i kroz otvorenu diskusiju i mnoštvo anegdota ukazali na načine na koje se kreira sadržaj u „novoj medijskoj eri“, pružili uvid u praktičnu stranu digitalnog menadžmenta i kreativne industrije i pružili svoje viđenje budućnosti digitalnih medija (koje, na svu sreću, još uvek samo delimično uključuje Skajnet, pa Sara Konor za sada može slobodno da odmori, prim. aut.).

Ono što ovaj događaj izdvaja od drugih je to da su kompletnu organizaciju događaja preuzeli studenti FAM-a uz podršku profesora i asistenata FAM-a, predvođenih prof. dr Momčilom Bajcem, dokazujući da na FAM-u teorija uvek „ide ruku pod ruku sa praksom“.

Iz New Media Code segmenta izdvajamo i sledeće

Malagurski je ukazao na problem savremene hiperprodukcije sadržaja, ističući da se u digitalnom prostoru sve više gubi balans između količine i kvaliteta informacija. Kako je naglasio, ranije je fokus bio na proveri i tačnosti, dok danas dominira potreba za stalnimobjavljivanjem sadržaja.

Dušan Srbljak je govorio o izazovima praćenja algoritama, navodeći da se oni mogu pratiti, ali da to zahteva konstantan rad i može dovesti do profesionalnog zamora i iscrpljenosti. Ipak, istakao je da kvalitetan i optimizovan sadržaj ostaje ključ uspeha u digitalnom prostoru.

U okviru diskusije o marketingu i vidljivosti sadržaja, Petar Vučković je naglasio da je savremeni digitalni prostor postao „borba za pažnju publike“, gde kvalitet, doslednost i strateški pristup igraju presudnu ulogu. Kako je istakao, marketing je danas neizostavan deo svakog ozbiljnog medijskog projekta jer omogućava da sadržaj dopre do publike u uslovima preopterećenosti informacijama.

Dragan Krstić (RTV Vojvodina) govorio je o primeni veštačke inteligencije u novinarstvu, posebno u segmentima lektorisanja i prevođenja, ali je naglasio da je neophodno zadržati kritički pristup i proveru informacija, kao i jasno razlikovati autorski sadržaj od onog generisanog uz pomoć AI tehnologija.

Milan Inić je istakao važnost autentičnosti u kreiranju sadržaja, naglasivši da veštačku inteligenciju ne koristi u kreativnom pisanju i izradi ilustracija, dok je u tehničkim segmentima produkcije prihvata kao koristan alat. Kao glavni izvor inspiracije naveo je svakodnevni život, koji smatra neiscrpnim prostorom ideja.

U završnici diskusije, Petar Vučković je dodatno naglasio da veštačka inteligencija neće u potpunosti zameniti ljudski faktor, ali da će značajno promeniti način rada u medijima i marketingu, gde će se posebno ceniti sposobnost kreativnog i strateškog razmišljanja.